Општим стручним садржајима у прве две године средњег образовања (Основе електротехнике, Техничко цртање, Електротехнички материјали, Примена рачунара у електротехници, Електрична мерења, Електроника), те посебним програмским садржајима за то усмерење у завршним годинама образовања (Мерења у електроенергетици, Енергетска електроника, Електричне инсталације и осветљење, Електричне машине са испитивањем, Електричне мреже, Електрична постројења, Основе аутоматског управљања, Основе машинства, Економика), стичу се добре теоретске основе и знања за послове у пракси.
Вештине за рад стичу се практичном наставом у радионицама и специјализованим лабораторијама (за Електрична мерења, Електронику, Електричне машине, Аутоматику ), као и наставом у блоку (одлазак на терен, у радну организацију). Електротехничари енергетике баве се пословима у вези с производњом, преносом и дистрибуцијом електричне енергије (запослење у електранама, ел. дистрибуцијама као и свим другим организацијама у ел.одржавању).
Електротехничари енергетике раде и на одржавању електричних машина у електроенергетском постројењу. Планирају и израђују техничку документацију ремонта целог постројења. Електротехничари енергетике прорачунавају потребне карактеристике далековода и нисконапонске мреже, димензионишу водове, анализирају дијаграме оптерећања, утврђују број и врсту трафостаница. У изради и одржавању електричних мрежа контролишу мере заштите од напона додира, уземљења надземних водова те заштите од кратког споја и пренапона. Будући електротехничар енергетике мора бити прецизан и савестан у раду, сналажљив у непредвиђеним ситуацијама, способан за техничко и аналитичко решавање проблема.
Са завршеном средњом електротехничком школом четворогодишњег трајања и положеним матурским испитом, добија се звање ЕЛЕКТРОТЕХНИЧАРА ЕНЕРГЕТИКЕ.
Наставак школовања је могућ на свим смеровима електротехничког факултета, а на смеровима Електроенергетика и Енергетска електроника и машине нарочито.