21.04.2022.
У среду, 20.04.2022.године реализована је посета Музеју науке и технике и посета Зоолошком врту са ученицима који су се истакли у ваннаставним активностима и ученицима члановима Еколошке секције. Ова активност планирана је Годишњим планом школе за школску 2021/2022. годину.
На сталној поставци изложено је преко четири стотине предмета из фонда Музеја науке и технике. Поставка приказује технолошки развој и његов утицај на живот људи, и организована је у четири целине: точак–машина–мотор, комуникација, човек и техника, мера и број. На поставци су приказани предмети који сведоче о томе како се некада у Србији живело и радило.
Поставка је осмишљена тако да промовише учење кроз откривање, учествовање, експериментисање и непосредан контакт с научним изазовима. Интерактивни експонати приближили су ученицима феномене из области астрономије, математике, физике, биологије, психологије и логике на забаван начин, и подстакли су их на размишљање и маштање ангажујући њихова различита чула и способности. Ученици су били у у прилици да осетите снагу центрифугалне силе, провере свој осећај за равнотежу и доживе оптичке варке, што им је омогућило омогућило да на непосредан начин сазнају нешто више о научним принципима.
Музеј науке и технике у сарадњи са Музејем за историју фармације Фармацеутског факултета представља изложбу „Танка линија – Између лека и отрова“.
Изложба посвећена танкој линији која раздваја лек од отрова, аутора Ивана Станића, Јелене Манојловић и Светлане Митровић.
Осмишљена је са идејом да се контекстуализује део динамичне границе између лека и отрова као и да се укаже на важност сазнања, преношења искуства и савремених научних достигнућа. Феномен границе између лека и отрова сагледаван је кроз призму историје науке и наслеђа: фармације, медицине, етнологије, биологије, археологије, правне регулативе, медија, као и у ширем друштвено-историјско-природњачком контексту, са територијалним фокусом на подручје Србије.
На изложби је приказана историјска перспектива и појединачни феномени танке линије која је делила живот и смрт током развоја људске цивилизације. Многе танке линије су данас утврђене захваљујући сазнању кроз праксу, али првенствено развоју науке.
Након посете Музеја науке и технике, ученици су посетили Зоолошки врт.
Бео зоо врт, познат и као Врт добре наде, је градски зоолошки врт града Београда, који се налази у оквиру београдске тврђаве, тачније на простору Малог Калемегдана. Основан 12. јула 1936. године, то је најстарији и највећи зоолошки врт у Србији. Са више од 400.000 постелица годишње, Бео зоо врт је и једна од најпосећенијих институција у Београду.
У београдском зоолошком врту тренутно живи око 211 животињских врста и око 1.800 јединки, како егзотичних и угрожених, тако и локалних и домаћих животиња. Од тога највише врста чине птице, нешто мање сисари, а затим гмизавци, неколико врста зглавкара и јато пирана.
Координатори ове посете су Алексић Нела, директор школе, Ристић Мерима, професор биологије и Дендић Мирјана, стручни сарадник.